Международный журнал Искусство слово

В журнале публикуются научные статьи посвященные актуальным научным проблемам лингвистики, литературоведения, фольклора, журналистики и перевода. Журнал предназначен для ученых филологов которые занимаются языковедением, литературой, фольклором, журналистикой и теорией перевода.  А также, в журнале могут опубликовать свои научные статьи одарённые студенты высших учебных заведений, магистры и докторанты. Опубликованные статьи журнала содержат актуальные проблемы современной филологической науки.

Редакционная коллегия

Холбеков Муҳаммаджан — доктор филологических наук, профессор Самаркандского государственного института иностранных языков. (Филолог: литературовед) (2017-2020)

Редакционная коллегия

Баҳтиёр Назаров – доктор филологических наук, академик АНУзб. (Филолог: литературовед)

Юсупов Ойбек Нематжонович – доцент

Исмаил Керим — директор научно-исследовательского института крымтатарского языка, литературы, истории и культуры, доктор филологических наук, профессор

Миннуллин Ким Мугаллимович — доктор филологических наук, профессор, член-корреспондент Академии наук Республики Татарстан 

Kуренов Рахыммамед Аразмаммедович — заведующий отдела текстологии Национального института рукописей Академии наук Туркменистана.

E-mail:  rkurenov@mail.ru

Алмаз Улви Биннатова – доктор филологических наук, профессор. (филолог: литературовед) (Республика Азербайджан)

Бакиева Гуландом — доктор филологических наук, профессор. Проректор УзГУМЯ (филолог: языковед)

Жўраев Маматқул — доктор филологических наук, профессор. Зав.отделением института языковедения, литературы и фольклора АНУзб. (филолог: фольклорист)

Умарҳоджаев Муҳтар — доктор филологических наук, профессор Андижанского государственного университета. (филолог: языковед)

Ашурова Дилярам — доктор филологических наук, проф. УзГУМЯ. (филолог: языковед)

Болтабоев Ҳамидулла — доктор филологических наук, профессор УзНУ. (филолог: литературовед)

Дустмуҳамедов Хуршид — доктор филологических наук, профессор УзГУМЯ. (филолог: литературовед)

Лиходзиевскй А.С — доктор филологических наук, профессор УзГУМЯ. (филолог: литературовед)

Сиддиқова Ирода — доктор филологических наук, профессор УзГНУ. (филолог: языковед)

Якубов Жамолиддин — доктор филологических наук, профессор УзГУМЯ. (филолог: языковед)

Эшонқулов Жаббор — доктор филологических наук, Государственный литературный музей им. А. Навои АНУзб. (Филолог: фольклорист)

Ширинова Раҳима — доктор филологических наук, профессор. Зав.каф.УзГН. (Филолог: переводоведение)

Раҳимов Ганишер — кандидат филологических наук, доцент. Ректор УзГУМЯ (Филолог: языковед)

Туҳтасинов Илҳом — кандидат филологических наук, ректор СамГИИЯ. (филолог: языковед) – ответственный секретарь.

Шиукашвили Тамар — Доктор филологических наук,Телавский государственный университет (Грузия)

Седа Асатурова — Доктор филологических наук

«Биомедицина ва амалиёт журнали»га
тақдим этиладиган қўлёзмалар учун талаблар

Нашрга оригинал, илгари нашр қилинмаган мақолалар ва журнал мавзусига мос келадиган материаллар қабул қилинади. Оригинал мақоланинг ҳажми 10-12 бетдан ошмаслиги керак, амалиётдан эслатмалар – 4-5 бет, адабиётлар шарҳи ва маърузалар – 20 бетгача.
Қўлёзманинг номи:

Мақола ва бошқа материаллар сарлавҳаси этарлича қисқа, мазмунга мувофиқ ва 12 сўздан ошмаслиги керак.

Муаллифлар:
Муаллифларнинг тўлиқ номлари қуйидаги тартибда тўлиқ қайд этилиши керак: исми, отасининг исми, кейин унинг фамилияси, икки ёки ундан ортиқ муаллифлар учун вергул билан ажралиб турилади. Охирги муаллиф қолган муаллифдан «ва» сўзи билан ажратилиши керак. Муаллифлар фамилиядан кейин юқори кўрсаткичда рақамланган бўлиши керак.

Муаллиф (лар) нинг иш жойи:

Ушбу маълумот қуйидаги тартибда тақдим этилиши керак: кафедра (бўлим, клиника, лаборатория, гуруҳ ва ҳоказо), институт ва мамлакат.

Ёзишмаларга жавобгар муаллиф:

Исми, отасининг исми, кейин унинг фамилияси, бўлими (бўлим, клиник, лаборатория, гуруҳ, ва ҳоказо), муассаса, мамлакат, тўлиқ почта манзили, телефон рақами, факс рақами, электрон почта манзили келтирилган бўлиши керак.

Абстракт ва калит сўзлар:

Абстракт рус, ўзбек ва инглиз тилларида қисқа ва аниқ бўлиши керак ва 150 сўздан ошмаслиги керак. Абстракт остида «Калит сўзлар» ёзуви жойлаштирилган. Мақолада рус, ўзбек ва инглиз тилларида 3-5 та калит сўз ва иборалар бўлиши керак.

Кириш:
Мақолада тадқиқотнинг мақсади ва мақола ёзилиш вақтида илмий муаммонинг холати акс этиши керак

Усуллар:
Материаллар шунингдек, тадқиқот усуллари тавсифланади. Тадқиқот усуллари янги бўлса батафсил тавсифланган бўлиши керак, бошқа тадқиқотчилар фойдаланиши учун.

Натижалар ва мунозара:

Натижалар ва мунозаралар кенгайтирилган шаклда тақдим етилиши керак (жадваллар ва тасвирлар ёрдамида), шунингдек илгари нашр этилган натижаларни қиёслаш тахлили, уларнинг талқини, гипотетик моделлар ва бошқалар шакллантирилади.

Хулоса:
Мақола, кириш қисмида қўйилган саволларга жавобларни ўз ичига олиши керак, аниқ хулосалар кўрсатилиши шарт.

Миннатдорчилик:
Қўлёзмада молиявий ёрдам кўрсатган барча шахслар ва ташкилотларни, шунингдек, бошқа молиявий ёки шахсий иштирокларни эслатиб ўтилиши керак.

Адабиётлар рўйхати:

Биомедицина ва амалиёт журнали нашрчилари Америка Психологлар Ассоциацияси (АРА) томонидан ўрнатилган қоидаларга амал қиладилар. Сиз http://www.bibme.org/ автоматик тизимидан фойдаланишингиз мумкин.

Рўйхатга киритилган ишлар, жумладан, сўнгги 5 йил ичида нашр қилинган бўлиши керак.
Оригинал тадқиқот мақолалари адабиётлар рўйхати 30 манбадан ошмаслиги керак, адабиетлар шархи эса 50 ошмаслиги тавсия этилади.

Адабиётлар рўйхати намуна (дастлаб инглиз тилида нашр этилган адабиётлар):

Журнал мақола:

Van der Geer, J., Hanraads, J. A. J., & Lupton R. A. (2000). The art of writing a scientific article. Journal of Scientific Communications, 163, 51-59.

Китоб:
Strunk, W., Jr., & White, E. B. (1979). The elements of style. (3rd ed.). New York: Macmillan.

Китобдаги боб:
Mettam, G. R., & Adams, L. B. (1994). How to prepare an electronic version of your article. In B. S. Jones, & R. Z. Smith (Eds.), Introduction to the electronic age (pp. 281-304). New York: E-Publishing Inc.

Веб-ресурс:
Smith, Joe, (1999), One of Volvo’s core values. [Online] Available: http://www.volvo.com/environment/index.htm (July 7, 1999)

Адабиётлар рўйхати намуна (дастлаб рус тилида нашр этилган адабиётлар):
Манба маълумотлари транслитерация қилиниши керак, номи инглизчага таржима қилиниши керак.

Bazhenova, N. G. (2011). Organ studencheskogo samoupravleniya: organizatsiya ili samoorganizatsiya? [Students self-management union: organization or self-organization?]. Pedagogicheskoe obrazovanie i nauka, (4), 67-72.

Gura, A.V. (2002). Slavyanskaya myphologia [Slavic mythology]. (2 nd ed.). Moskva: Mezhdunarodniye otnosheniya.

Жадваллар
Ҳар бир жадвални 2 интервалда алоҳида саҳифага жойлаштиринг. Жадвалларни фотосурат сифатида топширманг. Жадвалларни кетма-кет, матнда биринчи эслатиш тартибида рақамланг. Ҳар бири учун қисқа ном беринг. Жадвалдаги ҳар бир устун қисқа номга эга бўлиши керак (қисқартмалардан фойдаланишингиз мумкин). Барча тушунтиришлар, эслатмалар (изоҳлар)да жойлаштирилган бўлиши керак.Ҳар бир жадвал матнда айтиб ўтилганлигига ишонч ҳосил қилинг.

Тасвирлар (расмлар)

Чизмаларнинг тўлиқ тўпламларини тақдим қилинг. Тасвирларни профессионал тарзда бўяш керак; қўлда ёзилган чизмалар қабул қилиниши мумкин эмас. Тасвирлар оқ қоғозда тайёрланган, уларнинг сифати сканерлаш талабларига жавоб бериши керак. Чизмаларнинг электрон версиялари алоҳида файлларда тақдим этилади. Тасвирнинг тавсия этилган кенглиги 14 см дан ошмаслиги керак, баландлиги 18 см дан ошмаслиги тавсия этилади. Сканерлаш материаллари камида 300 dpi бўлиши керак.
Ўлчов бирликлари

Узунлиги, баландлиги, кенглиги ва ҳажмини ўлчаш метрик бирликларда (метр, килограм, литр) ёки уларнинг каср қисмларида кўрсатилиши керак. Ҳароратни Целсий даражасида ва артериал қон босим симоб миллиметридаги ўлчовида курсатилиши керак. Барча гематологик ва биокимёвий кўрсаткичлар метрик тизимнинг бирликларида (Халқаро бирликлар тизими – СИ) тақдим этилиши керак.

Қисқартмалар ва белгилар

Фақат стандарт қисқартмалардан фойдаланинг. Мақоланинг сарлавҳасида ва абстрактларида қисқартмалардан фойдаланманг. Қисқартма матнда биринчи марта ишлатилишдан олдин (стандарт ўлчов бирлигидан ташқари) бўлиши керак.